neke priče su jednostavno izmišljene,a u neke moramo vijerovati da bismo ih vidjeli
| kolovoz, 2007 | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Kolovoz 2007 (9)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
| Elemental - Iz dan... |
MOJA PRIČA...JEDNA OD ONIH KOJA MI DOLAZI SAMA OD SEBE,,,,
PRVO SAM JE NAPISALA U WORDU A SADA JE SAMO OVDJE KOPIRAM
ISPRIČAVAM SE NA GREŠKAMA I GRAMATICI I IMENIMA DRUGAČIJIM
AL TO JE LIFE
HAHA
BEZ BRIGE NIŠTA NIJE ISTINITO...RAĐENA JE NA MAŠTI
NISAM JE PREKOPIRALA IL UKRALA NEKOME...
TO JE SAMO MOJE,A JA BIH VOLJELA DA TAK I OSTANE JER NEVOLIM
KADA NETKO MI KRADE NEŠTO ŠTO PRIPADA MENI!
ovo je moj pravi blog
TKO SAM JA
ja sam cura koja bi željela postat spisateljica...iako znam da mi gramatika nije baš dobra strana shvatite da se doista trudim smislit ideju za pisanje i temu...a gramatiku ko jebe...
život je smiksan i ponekad je najbolje pisat onak kako se osiječaš,onak kak ti mašta piše...
xLucyka
x13 godina
xzagreb
xosmi razred
xslobodna
NASTAVAK BR.8
say (14) |
print |
#
|
Otrčala sam u grad jer je tamo sve počelo,tamo je zapravo moja mladost,a i znala sam da me tamo nikada neće pronač. Do tamo je bilo 15 minuta sa autom,a ako trčim stič ću za 30 minuta,sigurna sam. Mislim da se još siječam di Tatjana živi,nadam se da je još tamo. Pokucala sam na vrata i jedno 5 minuta čekala odgovor. Otvorila mi je ona,prepoznala sam je po njenim smeđim velikim očima,i ona je mene prepoznala. Zagrlila sam je i počela plakati.Podsjela me na viseču ljujačku na terasi i donesla mi vode da se smirim malo,tada me je zamolila da joj ispričam sve. Ispričala sam joj cijelu priču,osim naravno razloga zašto sam se seljakala,i izostavila sam da sam viještica i da je Nevis jedno cijelo zčarano mijesto! I ona je meni neke stvari pričala. Rekla je da su Sara i Thomas hodali zajedno sve do one večeri kad je on mene ugledao i onda su prekinuli,Sara se nedavno preselila u Sloveniju radi nekog dečka,a i faksa. Thomas još živi ovdje al studira u nekom gradu,nije mi znala objasnit u kojem zato jer se nije od onda nešto previše viđala i družila sa njim. Rekla mi je da se sve promjenilo od kada sam ja otišla.Objasnila mi je da se družila sa Sarom samo da mene napravi ljubomornom kada je sljedeči puta vidim jer sam kao otišla bez razloga i to ju je jako povrijedilo. Samo sam je zagrlila i bila sam presretna da ima na svijetu barem jedna osoba kojoj mogu vijerovati.Vijerovati? ok nije to baš dobar izraz jer joj ipak nisam rekla za moči al njih lagano prikrivam ipak nisam ni riječ čula o viještici iz matiše. Pitala sam Tatjanu dal mogu kod nje večeras prespavati. Pristala je i veselila se tome. Zatim sam nazvala tetu da mi pošlje vozača sa mojim stvarima i objasnila što je bilo,usput sam rekla da ga pošalje u videoteku i da posudi neku komediju i horor. Tatjana i ja dok smo bile mlade to jest mlađe uvijek smo prvo gledale horor pa komediju da nam se smire doživljaji i da ne sanjamo ružno. Ispitivala sam je za Thomasa, to jest Tomija kako su ga oni zvali. Na kraju mi je dala njegov broj jer je i sama skužila o čemu je riječ.Odlučila sam ga nazvat naravno na mob. Javio mi se.Imaoo je dubok glas i nekak drugačiji naglasak.Pitala sam jer to Thomas,da nebih ja slučajno pozvala krivu osobu. Rekao je da je.I tak ja sam ga pozvala kod Tatjane doma.Malo bezobrazno al ona je pristala,a ja sam joj obečala frape. Osiječala sam se kao da imam 13 samo me nitko ne zadirkiva zbog aparatiča,i sada imam prijatelje il bar ono šta su mi ostali. Zvono se čulo na vratima,a ja sam mislila da mi je došao vozač pa sam ja otišla otvoriti. Al umjesto da sam dobila kofere,pala sam na guzicu,a oči su mi ispale i otkotrljale se. Ok,previše crtiča! No sigurna sam da su mi usta izvisila.Thomas je tip kojeg sam u Americi viđala po plakatima i nikak se nisam sijetila odakle mi je poznat.Thomas je maneken za onog muškog dizajnera...ona marka Kevin nekako .... Da nisam ja baš u muškoj modi =) Bio je prezgodan,promijenile su mu se crte lica,i plave oči su mu se izrazile,a kosa mu je potamnila i postala gotovo crna. Reko mi je bok i nasmiješio se,a ja sam ostala ukipljena kao dijete. Tatjana se pojavila meni iza leđa i udarila me koljenom,tad sam se probudila iz maštanja,nabacila osmijeh i rekla sam mu bok. Pričali smo o tome kak sam ga viđala skoro svaki dan na plakatima i dala sam mu kompliment da super izgleda.A on meni da ja jako loše izgledam,no to je reko zato jer sam imala razmazanu šminku od plakanja i sva sam bila čupava. U razg. Nas je prekinuo moj vozač koji je potrubio za moje stvari i filmove.Dala sam mu 100 kuna kaj je bio tak dobar iako je definitivno zadovoljan sa plačom,al opet... Rekla sam Tatjani i Tomiju da me pričekaju samo da se stuširam i presvučem. Teta mi je posala kofere sa kojima sam došla,a pošto je Tajtana živjela sama mislila sam da bih mogla provest ljeto ovdje.Teti sam prije još dok sam je zvala da Tini i Nicku ne spominje gdje sam. Presvukla sam se u crnu trenirku i bijelu majcu sa nekim natpisom. Kosicu u rep i mrvicu šminkice i več sam super izgledala,što mi je i rekla moja nova ekipa. Naravno prvo hororrrrrr....film je bio strašan iako smo se mi smijali zato jer nismo mogli prestat pričat o starim danima,i događajima što se sve dogodilo. Između pauze za komediju Tatjana je otišla po kokice i otišla nam je napravit kavu. Tomi i ja smo ostali sami. Poljubili smo se i mazili,i bio je tako dobar prema meni.Svojim nježnim rukama prelazio mi je kroz kosu,pa kroz leđa sve do guze. Smijala sam se sa njime i uživala bit u njegovom društvu. Tatjana je došla,al mi se nismo ni trznuli.Sve dok ona nas nije počela gađat sa kokicama i vikala kao oni prodavači na tekmama: „KOKICE,KUPITE KOKICE“ Počeli smo se smijat,i gledat film u zagrljaju. Noč je bila duga i naporna a Tomi je prespavao kod nas....Dal smo radili Ono...aha =) Moj novi dečko je maneken koji je uspio u životu, i koji me neće prevarit sa najboljom prijateljicom. Nakon tjedan dana otišla sam teti sa Tatjnom.Mojom Tani... Željela je znati zašto ostatak ljeta želim porvest kod Tani.Ljepo sam joj objasnila što je bilo,i što je bilo sa Tomijem prije tjedan i rekla sam joj da imam novog dečka. Bila sam sretna,a i bila je i ona jer joj je bilo drago što sam preboljela Nicka i nastavila dalje. Zagrlila sam je,poljubila i rekla sam joj da idem samo do parka sa Tani. Nije me bilo briga dal ću srest Tinu il Nicka,kao da će me biježanje kud dovest.No umjesto nekog od njih srela sam... |
Nastavak br.7
say (26) |
print |
#
|
Bio je predivan.I dalje onako sportski građen,bez ijedne mane na sebi. Njegova plava kosa još je stršala kuda je htjela,a smeđe oči sada su mu bile uprte samo u mene. Nije imao smješak na licu kojeg iskreno nisam ni očekivala jer sam zaslužila da me tak dočeka osoba koju sam voljela i koja me voljela,a ja sam je napustila. Iako smo bili udaljeni laganim koracima vikala sam mu oprosti i počela sam plakati,zatrčao se prema meni i zagrlio me najsnažnije u životu. I ja sam njega. Pitala sam dal ima djevojku,reko je da ne i na to sam ga poljubila sa svom ljubavlju koju sam osiječala prema njemu. Uzvratio mi je i nakraju smo ostali samo zagrljeni tamo... Sutradan kada sam se raspakirala i kada sam se i stušrala i sve,odlučila sam posjetit Tinu. Bacila sam joj kamenčić preko ograde u njen prozor,zamalo sam ga razbila no bilo je uspjeha. Tina je izletjela van iz kuče kao luda jer je znala da samo ja mogu pogodit na tak veliku udaljenost. Izgrlila me i izljubila baš kao ja nju. Smijale smo se ko lude i odlučile otič do nekog kafiča koji se nedavno otvorio.Razbrbljale smo se kao u stara vremena. Napričala mi je mnogo toga baš kao i ja njoj. Bilo nam je obije teško živjet razdvojeno iako smo se onda poznavale tek godinu i pol. No preživjele smo i odlučile smo ova dva tjedna provest najbolje u životu. Za mjesec dana kad ona dobije praznike na faksu ja sam joj rekla da joj kupujem kartu da mi dođe u posjetu. Sada je bilo več kasno i bila sam jako umorna pa smo krenule doma. Dobro mi je došao san u mom starom krevetu. Sofija mi u sobi nije ništa promjenila,očito je znala da ću dolazit ovak povremeno. Sutradan išla sam kod bake u grad. Ona stara kuča gdje sam živjela bila je prodana,baka se preselila u stan u centru samog grada. Stan je bio prekrasan imao je tri gostinjske sobe,jednu bračnu (bakinu sobu),četri kupaonice,kuhinja,boravak,blagavaona...uglavnom znam samo da je zauzimao skoro jedan cijeli kat,al moja baka voli pretjerivat tak da mi ovo nije bilo ništa čudno za nju. Uglavnom i snjom sam se napričala. Kasnije sam se dogovorila sa Nickom da se odemo prošetat po starom parku kojeg sam također jedva čekala vidjeti i posjtit ono staro drvo. Ruku pod ruku osiječala sam se kao da imam 16,kao da sam se vratila u prošlost. Bila sam sretna sa njime iako je bio ljubav mojih dana...a sada činilo se sve drugačije no opet isto. Oni su svi ostali isti jedino sam ja nekako sva drugačija. Dva tjedna su mi brzo prošla,a o Agati nisam ni riječ čula,iskreno nisam ni pitala no znala sam da one moje riječi koje sam izrekla će se i ostvariti i u to sam bila sigurna. Ovoga puta rastanak je prošao bez suza i poljubca. Nicka sam samo zagrlila,a Tini viknula da se vidimo za mjesec dana i namignula. Baka putuje samnom,a Sofija dolazi za tjedan dana.Amerika baš kao svaka divna Amerika,faks kao faks. Mjesece sam provodila bez ikakvih problema,dan po dan sam brojala do ljeta da napokon odem u Nevis,osobama koje obožavam. JEJ napokon je došao i taj dan, nestala su ona iščekivanja i sada su na red došli leptiriči za vrijeme putovanja... I dalje se nije ništa promijenilo. Ostavila sam kofere u svojoj sobi i pozvala i Tinu i Nicka na kavu...Bila je nekako čudna atmosfera između njih,i ja kao osoba koja ima viještine prepoznat nešto loše pitala sam što je bilo. Tina se probala izvuč nekako,i Nick,no nakraju je samo rekao:“kada si otišla ja i Tina smo bili izgubljeni,i utjehu smo našli jedno u drugome. Spavali smo zajedno,prvi put smo napravili jedno sa drugim...Oprosti ali...“ Tad sam mu usta prekrila sa rukom,i dopustila da mi suze krenu niz lice na prsa. Dubboko sam udahnula i rekla „nisam otišla svojom voljom“ Digla sam se i otrčala,al ovaj puta ne kuči,ne na drvo koje sam voljela nego u grad u kojem sam živjela sve dok se nisam odselila. NASTAVAK |
NASTAVAK BR.6
say (25) |
print |
#
|
Mama?????Tata???? Zagrlila sam ih,tata me čak uspio podič onako kak se malo dijete diže. Kako sam bila presretna u tom trenutku. Natalija se samo smijuljila,no znala sam ja da ona nešto krije ipak pobrala sam od Sofije to da lako čitam ljude. Tata je odnio torbe u sobu za goste,a mama i ja smo se sjele i počele pričati kao da ni dana nismo bile rastavljene,a opet smo trebale nadoknadit 2 godine. Tata nam se pridružio,a Natalija je kuhala čaj. Iako sam pričala ko navinuta u mislima sam bila toliko sretna jer sam znala da više neću morat sanjat da grlim mamu i tatu,več da ih sada uistinu grlim. Rođendan mi se bližio,treči mjesec. Bila sam tužna što sam prekinula svaki kontakt sa osobama koje sam voljela,bila sam sigurna da bi mi htjeli čestitat rođendan.No opet mi je bilo drago da ga slavim sa roditeljima. Na sam dan mama i tata su mi rekli da se selim sa njima u Ameriku,a Nataliju ostavljamo na miru ovdje u Hmaburgu. Bila sam nevjerojatno sretna...ŽIVJET ĆU SA RODITELJIMA KO I SVAKO NORMALNO DIJETE! Veselila sam se toj ideji i odmah sam se počela pakirat. Nabrzinu sam pogledala e-mail. Dobila sam jedan od Sofije je: „mislila si nam pobječ,teta ti je tvrda ko orah no ipak nam je dopustila da napišemo Tina i ja e-mail,iako nam neda tvoju novu adresu. Nina zašto nam radiš takvu bol.Znam da i tebe boli to razdvajanje,no zar je riješenje da nam se više ne javljaš. Volim te Nina na onaj način koji nikada nisam nikog volio,a i Tina te voli. Mi znamo da ti voliš nas i zato ti čestitamo 17 rođendan...ovdje ti je i teta i ona ti čestita...volim te...znaj to... By: Nick & Tina & Sofija Suze su mi krenule i odmah sam pogledala vrijeme kada mi je poslano...poslano je prije tri minute.Odlučila sam odgovorit. „volim i ja tebe Nick i drago mi je da ti to znaš.Baš kao i Tinu koja je ona rijetka koja me razumije. No molim vas shvatite me,bilo mi je previše teško mislit samo da ću sada svakim danom viđat vaša slova umijesto vaša lica.To mi nije dovoljno,znate kak sam posebna i kak volim samo ono što si i zamislim.Molim vas,znam da će doč dan kada ćemo se opet srest obečajem vam i kunem vam se...dotle čujemo se ovak preko e-maila ako želite.No to ne znači da očekujte moj e-mail svaki dan...oprostite mi VOLIM VAS SVE“ Drhtala sam dok sam to pisala i usmjerila sam se na pakiranje,iako mi je pogled bježao na odgovor kojeg nisam dobila. Drugi dan več sam se našla na onom areodromu koji me dočekao.Snažno sam zagrlila Nataliju i po stoti put sam joj se zahvalila što mi je bila moja sister ovih par mjeseci. Put je super prošo. Kada sam vidjela gdje su mi roditelji živjeli posljednjih 2 godine pala sam na tur. Bila je prekrasna kuča,ogromna iako nije bila vila. Iznutra je bila kao dvorac. Nalazila se na plaži,bilo mi je drago da ću sada ovdje odrasti. Mama me upisala u normalnu školu. Znala sam dost dobro engleski a i roditelji su mi zamolili profesore da budu malo blaži prema meni po izgovorima,gramatici i to uz obečanje da ću se ja potrudit da što bolje naučim to. I tak sam počela živjet kao Amerikanka u srednjoj školi. 4 GODINE KASNIJE.... Sada se nalazim u domu,na Harvardu sam studiram pravo. Malo mi je bilo predaleko da od doma dolazim ovdje pa sam si uzela sobu u domu.Imam odličnu cimericu Any koja je stvarno odlična osoba. Dečki malo odlaze,malo dolaze.Any i ja smo svakakve srele osobe u baru. E da sada smijem izlazit u barove,navršila sam 21 godinu. Ovo ljeto odlučila sam posjetit Nevis. Javila sam Sofiji da dolazim i raspitala se o Nicku,Tini,baki...i ostalim stvarima. Rekla mi je da nezna ništa za Nicka,no za Tinu mi je rekla da se dosta povukla od kad sam otišla i da je totalno drugačija no da je super. Teško mi je to bilo za čut.No ipak tolko sam se veselila da ih vidim. Let mi je sada za kojih 15 minuta. Nisam se mogla ni na šta usredotočiti osim da ću još sutra doč ondje di mi je srce ostalo i di sam ponovo bila rođena. Ondje gdje su mi najljepše uspomene rođene. Dok me vozač vozio nije se ništa promjenilo. Stara cesta koja je spajala grad i Nevis bila je ista.Svako stablno na svom mjestu. Škicnula sam kada smo prolazili Nickovom ulicom.Zamolila sam vozača da stane. Izašla sam van i rekla sam mu da me pričeka na kraju ulice,da se želim prošetat. Iako nism izgledala bajno, i bila sam pospana odlučila sam mu pozvonit na vrata.Naravno od ograde. Na portafonu mu se Elena javila,njihova pomočnica. Prepoznala mi je glas i nakon što mi je otvorila vrata,istrčala je van i izgrlila me i izljubila. Iza nje je izašao on. |
NASTAVAK BR.5
say (39) |
print |
#
|
2 mjeseca kasnije... Došao je Božič.Malo čudno kako ga jedna „viještica“ slavi no moji roditelji nisu željeli da sam išta drugačija od onih u školi,pa su me odgojili kao krščanku...dok su oni još tu bili. Jedva sam čekala praznike jer instrukcije moči,treninzi,škola,izlaženje sve mi je zadavalo muke.Pogotovo matematika. Nisam htijela si upropastit praznike no morala sam priznat Sofiji što mi se događa jer svakim danom sve mi je gore al samo pod satom MATEMATIKE,i to se događa još od kad je doša profa Karlen...(koje ime) Sofija je odlučila otič u školu,kao na insturkcije.Bila je odlična viještica i ponekad je znala ljudima čitat misli il ih je pre lagano pročitala u njihovim naumima. (ZATO JOJ I MNOGI POSLOVI IDU „OD RUKE“) Sijedila sam u hodniku poslje nastave čekajuči Sofiju,dolazila je sva onako ljepa i uredna kakva je bila i sama je ušla u sobu. Nisam prisluškivala,slušala sam ipod.No kada je izašla,mislim da 10min poslje bila je zelena u licu kao da je vidla smrt.Nisam htjela ni zucnut ni riječi,no ona me u autu zamolila da skinem ipod,da moramo ozbiljno razgovarati. Ja sam gledala je samo mislila sam da je opet ono o ocijenama,i te stvari.No rekla mi je da se sutra pakiram odmah i da se selim u Njemačku,i da po mogučnosti to ne govorim. Misli su mi odmah pale na Nicka i Tinu,i ostale prijatelje. Pistala sam je što se dogodilo unutra. Ponovo je počela razgovor kako sam dovoljno zrela da se nosim sa time i da je red da znam tko me je podučavao matematici zadnjih tijedan dana. Pitala me dal se siječam razloga zašto su moji roditelji otišli to jest nestali.Sa knedlom u grlu rekla sam da,a ona je na to samo nastavila „ tvoji roditelji su bezveze nestali,jer ta osoba Karlen il njeno pravo ime je Agata,našla te je i sada si u velikoj opasnosti“ Suze su mi krenule. Tek od nedavno kada mi je život krenuo savršeno i kada sam se napokn priviknula na novu okolinu ja moram ič. To sam joj i rekla,nažalost počela se plakat na te riječi i ispričavat mi se da me ona dovela opasnosti sa njenim slikanjem po novinama kako postaje kao druga majka..blablabla Nisam je više slušala,samo su mi se po glavi vrtjele misli o mom Nicku koji me tolko voli i kojeg ja volim još više,i Tina koju obožavam i koja je ona od rijetkih a da me razumije. Nisam željela ič iako sam znala da je to za moje dobro... Ujutro sam nazvala Nicka i Tinu dal mogu doč što prije do mene i došli su. Rekla sam im što se dogodilo,Tina se počela iznenada plakati što je mene jako začudilo jer nisam je vidjela ni na bakinom sprovodu da se plače,a sada je lijala rijeku. Nick je bio ukipljen i jako bljed,jedva je izustio pitanje „hočemo li se ikada više vidjeti“ na to mu je suza krenula ni lice. Prišla sam mu i poljubila ga,dok sam Tinu uhvatila za ruku i snažno je stisnula. Napokon i ja sam počela ispuštat slapove suza,nisam se više mogla suzdržat a da se ne počnem derat.Vikala sam im na sav glas da ih volim i da ću svaki dan i noč bit sa njima,u mislima,u srcu,na chatu,poruke ma kolko god bile skupe slat ću im svaki dan. Mrzila sam tu Agatu,tako sam je željela porazit.Uništila mi je život,UNIŠTIT ĆU JA I NJEN.I to se kunem. Moji dragi frendovi...skoro pa svi su me otpratili do areodroma.Nisam im rekla gdje idem jer ipak idem sa njima u školu i Agata bi brzo saznala,svi su mislili da idem na odmor,da ću se vratiti. Osim Nicka i Tine. Čak sam i sama počela vijerovat u onu laž koju sam počela širit...brzo ću se vratit...da da bar. Njemačka mi se nije nimalo svidjela,odma na areodromu ona kišnjavo vrijeme. Naravno nisam sama putovala Sofija me odlučila sa Natalijom smjestit pošto mi se ona jedina svidjela od svih njenih pomočnica. Natalija me upisala u privatnu školu,tako da netrebam učit odvratan njemački jezik. I upoznala me sa nekim klincima koji su mi se gadili... Svaki dan kada sam se vratila iz škole zatvarala bi se u sobu i bacala na chat i rijetko se čula sa Tinom i Nickom,jer oni su imali normalno školu i normalan život. Mislila sam da su me totalno zaboravili i sigurno jesu. Odlučila sam više ne ič na chat. Promijenila sam proj mobitela,a zablokirala stari. Postala sam osamljena cura koja je živjela sa totalnom strankinjom mjesecima u stanu u Hamburgu. Sve dok jednog dana netko nije pozvonio na vrata. Ja sam ih otvorila,pošto baš taj dan je pomočnica naša imala neki pregled mislim da sistematski i to. Uglavnom ja otvorim vrata kad ono ispadnu mi oči... MAMA???? |
NASTAVAK BR.4
say (27) |
print |
#
|
Ujutro sijedila sam u limuzini pred Nickovom zgradom i bila sam dosta uzbuđena reč mu vijest da znam tko sam ja zapravo. I...rekla sam mu.Bio je nevjerojatno sretan,reko je da mu je drago da napokon netreba pred mnom ništa skrivati i da sada je posve jasno da on i ja nemamo nikakvih tajni jedan pred drugim. Na to sam ga poljubila jer nisam mogla vijerovat da tak netko meni govori. Škola nije bila jako udaljena od njegove zgrade no ipak sam voljela da svako jutro provedemo zajedno jer ipak on ide u viši razred,pošto je i stariji od mene. On je treča godina,a ja druga. Pozdravio me i dogovorili smo se za ručak.Ja sam otišla Tini koja me čekala,sa osmijehom na licu mi je rekla da jučer nakon našeg razgovora srela je Matiju koji ju je zaustavio i reko joj da je voli i da više ne može bez nje ni jedan trenutak i poljubio ju je,dok je ona,kako kaže stajala sva ukipljena i nije mogla vijerovat da joj se to događa. Tog dana svi su mi satovi odlično prošli,osim matematike.Profa je bila dosta čudna danas i jako se znojila dok su mene opet oni grčevi hvatali. Profesorica je bila izrazito ljuta i znojila se kao svinja,a svaki puta kada bi pogledala prema meni imala je onaj izrez lica kao da sam joj ja nešto skrivila. Očito je vidla moju sreču na licu pa je bila ljubomorna. Zvonilo je i ja sam šprintala van di me je čekao moj slatki dečko,moja best frendica iz drugog razreda sa svojim dečkom.Nisam mogla vijerovati da prvi puta u svom žvotu sam ja sretna i moji prijatelji su sretni i samnom i privatno. Dogovorili smo se da idemo na spoj u četvero večeras u grad u Norbita. Naravno prvo su me pitali dal ja želim doista tamo ič i odlučila sam da da.Zašto bi se sakrivala od ljudi koji su me mrzili kad sad ni oni mi nisu do koljena. Tina je jedno sat vremena prije došla kod mene da se zajedno sredimo. Ona je obukla neku ljetnu crvenu haljinicu koja se veže oko vrata,a ja još nisam odlučila što ja želim.I onda sam se napokon smislila. Zatvorila sam se u svoju kupaonicu i obukla sam bijeli šosić koji je malo iznad koljena,žutu majčicu dekoltiranu i žute balerinkice.Svoju crnu ravnu kosu sam ukrasila sa bijelom trakom.Našminkala sam se i viknula Tini da se ne smije kada izađem van. Kada sam izašla bila je tolko ljuta i počela se derat na mene da kak ja to izgledam da će ljudi mislim da sam zvijezda jer sam prekrasna. Upočetku me prepala jer sam mislila da sam neš krivo napravila,no zapravo se šalila. Nick i Matija su odmah došli kod mene,ovoga puta smo odlučili opet ič sa mojim vozačem tak da se ne trebamo žurit. Čula sam zvono i skoro sam pala kada sam trčala prema vratima no moja teta je več bila otvorila i dečki su Tinu i mene pohvalili u novim lookovima,pozdravili Sofiju i krenuli ruku pod ruku prema limuzini. Večeras sam se osiječala kao zvjezda koja ima sve.Najbolju prijateljicu,dečka,vilu,limuzinu,moči,zdravlje,petice...Stvarno sam bila presretna. Norbit je bio ko i obično polu prazan. Nick i ja smo plesali,a do nas Tina i Matija. Stefan se ovoga puta sjeo za nas stol i pazio nam na piča da nam netko nešto ne ubaci u njih. Pogled mi je pao na vrata koja su se otvarala i ušla je Sara koja me odmah vidjela,a iza nje njen Tatjana. Ponašale su se kao najbolje prijateljice što sada očito jesu. Kada me i Tatjana vidjela,krenule su prema plesnom podiju i pozdravile su me,ja sam im uzvratila i nastavila plesat.A tad smo se otišli sijest. Tatjana i Sara su se brzo pojavile pred nama i odlučile se sjest za naš stol. Nisam željela probleme večeras,pa sam ih pustila. Sada sam željela saznat što se radi u mojoj bivšoj školi. Sara mi se ulizivala kao i Tatjana no spomenule su da ima dosta novih učenika,i da je došla neka nova profesorica matematike. Ništa čudno. Pitala sam ih gdje je Tomas i Maurice,a Sara je samo rekla da večeras nisu mogli doč,na to se digla,povukla Tatjanu za ruku i odlepršala van. 2 mj kasnije...BOŽIĆ... NASTAVAK |
NASTAVAK BR.3.
say (12) |
print |
#
|
Rekle su da se lampe ne gase slučajno kada ja prolazim pored njih,i da su one znale za to.Rekle su da ona knjiga koja me potresla o viještici to je zapravo moja majka pisala o njoj zato na koricama knjige ne piše ime pisca jer knjiga nikada nije izašla van u svijet. Ljudi me ne prepoznaju slučajno,i nije da me svi znaju...znaju me samo oni koji se bave magijom.Na to sam zanjemila jer sam cijelo vrijeme jecala. Nisam mogla vijerovati...MAGIJA??????? Sofija je počela sa onom pričom :“ imaš 16,dovoljno si zrela da se nosiš sa time da si jedna od nas,da imaš našu krv,da imaš moči,no ne razmeči se time...“ DOVOLJNO ZRELA....počela sam se derati...DO KADA STE MI MISLILE TAJITI? „Pa htjele smo ti reč kada bi napunila 18“ baka je rekla dosta tiho,kao da je mumljala sebi u bradu no opet sam je čula. Nisam mogla vijerovat i željela sam samo pobječi,no srce me presjeklo kada sam se sijetila svojih roditelja,željela sam znat di su... „Nina,tvoji roditelji,su još živi,daleko su od nas,ali su živi.Odselili su se prije godinu dana kako bi tebe zaštitili.Tvoja majka je napravila pogrešku tu što se zamijerila jednoj osobi,koja se zaklela da će ubit svu njenu djecu,zato su ti roditelji se odselili kako ta osoba nebi došla do tebe.Malo je glupo jer su to napravili nakon 15 godina,al kvaka je u tome da za svakih 15 godina ta osoba dolazi te tražti...tvoja baka i ja smo spremne te zaštiti jer imamo dovoljnu jaku moč koja je u nama.Spremne smo na sve zato samo budi ono što jesi i nastavi sa životom,molile bi te da ne pričaš...“ prekinula sam je u tom trenutku i sa suzama sam joj rekla da se ne birne i otrčala kuda su me noge nosile.Znala sam gdje sam željela bit.U onom parku pokraj ejzera bilo je jedno drvo,nitko nije tamo išao,a ja sam ga otkrila kada sam išla po lopticu.Prekrasno je drvo i jako se lako popest na njega.Znala sam da iako su neke viještice moja baka i teta lako će me nač no nadala sam se da neka budu barem malo razumne da sada želim biti sama. Ja viještica...moja želja se ispunila prije nego što sam je izrekla. Sada mi je bilo žao što sam izjurila tako brzo jer nisam saznala zašto se lampe gase i pale svaki puta kada ja prođem pored njih.Nisam znala al mislim da nisam ni željela.U Tinu imam jako povjerenja i ona ima u mene,najbolje smo prijateljice več dvije godine i mislila sam da ako samo njoj kažem da će bit ok,no opet što ako ona pomisli da sam uvrnuta,il da samo sanjam.Što ako mi neće vijerovat.Odlučila sam igrat na rizik. Uzela sam mob i vidjela da na drvetu sijedimveč puna dva sata,iako me nije bilo nimalo briga.Nazvala sam Tinu i rekla sam joj da dođe do jezera! 10 min poslje stajala je tamo,sigurno joj je bilo čudno kada me vidjela kako izlazim iz grmlja no obečala sam joj da ću joj to objasnit nakon što joj kažem jednu vijest. Zamolila sam je da ne pobjegne da me sasluša.I je.Saslušala me i ponašala se sasvim normalno,kao da je znala. Rekla je „da znam to Nina,jedva sam čekala da ti kažu,pa i ja sam jedna od onih koje imaju neke sile.Što misliš zašto sam ti ja prva prišla kada si došla ovdje,što misliš kako te jedino ja razumijem kada si u onim trenucima koji nisu pms,nego neki naši sindromi?“ Nisam se ljutila na nju jer mi nije rekla,shvačala sam...trebala sam sama neke stvari shvatiti,al sada sam je samo zagrlila i bila sam tolko sretna jer sam znala nisam sama! Pričale smo dosta dugo,i napokon sam saznala mnoge stvari o Nevisu. Rekla je da ovdje skoro svi imaju te moči i da je samo zato to mijesto udaljeno od grada. Nitko iz grada nezna za to,i o tim stvarima se ne priča po cesti. Pitala sam je za Nicka...potvrdila mi je ono što sam željela čut. No rekla je da mnogo dijece iz škole nisu ništa slično nama no opet ovdje žive.Ljudi polako prepoznaju ovo mistično mjesto i dolaze ovamo.A mi „čudaci“ ih primamo samo da ljudi normalni ne misle da smo „čudaci“. Rekla sam joj za svoje roditelje,i onda sam je upitala za lampe. Rekla mi je da imam nevjerojatnu električnu moč koju bi svaki od čarobnjaka zaželio,a kako je park začaran time što je moja teta mnogo moči ubacila u njega,samo kod tih lampi moja se moč iskazuje.Zahvalila sam joj i zagrlila te smo otiše kuči. Sofija nije izustila ni riječi,dok je baka bila vrlo zainteresirana o preuređenju u nekom tetinom hotelu. Ja sam samo jela i slušala ih,zatim sam spomenula baki i Sofiji razgovor sa Tinom.Vidla sam im na licu da im je bilo drago za to,onda sam im rekla da hodam sa Nickom i to im je bilo drago.Baka mi je rekla da njegovi roditelji još dok su bili mladi i moji da su često izlazili van i da su se često družili.Smiješila sam se i nisam mogla vijerovati kolko mi je drago da sam sada napokon saznala istinu. Sofija mi je odlučila uzeti insturkcije za moje moči,da ih mogu kontrolirati,kako mogu sa njima upravljati...bla bla bla....ludo... NASTAVAK |
NASTAVAK BR.2
say (17) |
print |
#
|
Grlili smo se i ljubili u tom mračnom kutu,sve dok nije došla Tatjana.Nick je nije ni pogledao no ja jesam dok je ona buljila u nas i samo dodala „oh napokon da si je i mala bogatunka pronašla nekog“ na to se Nick zaštitnički okrenuo i reko: „imaš problema“...ona je samo odmahnula glavnom i otišla prema wc-u.Htjela sam je zadaviti al njegove smeđe oči su me samo zadržale i jednostavno nisam mogla. Kada smo se vratili,sijeli smo za stol.Ja sam Stefanu rekla da će ubuduče viđat češće Nicka,a on se samo nasmiješio jer je znao o čemu govorim. Polako je več bilo pola dvanaest i krenuli smo van pričekat mog vozača sa limuzinom. Sara je to čula kada sam terala Tinu i Matiju sa plesnog pa je krenula van da vidi dal ja to izmišljam il ne...15 min kasnije evo mog vozača koji ima najbolje cd-e u povijesti! Oči su joj po drugi puta danas otpale,i dok su svi ulazili Sara me povukla za rukav i upitala dal ću opet dolazit,ja sam se samo nasmiješila i rekla „ne bojiš se da nešto začaram“ i ušla unutra.Vidjela sam da je otpuhala ljutito natrag u disco. Ujutro mi je Sofija glasno natuknula da za tijedan dana počinje škola,a ja si nisam ništa kupila od školskih stvari,pa mi je odlučila uvalit svoju pomočnicu da ide danas samnom u grad da si kupim bilježnice,torbu,pernicu.... Nabrzinu sam se spremila,obavila higijenu,doručkovala i krenula sa Natalijom u grad.Prvo sam mislila da će mi Sofija neku babu uvalit da ide samnom u grad,no Natalija je imala tek 25 i bila je otkačena.Uživala sam u njenom društvu. Prvo smo otišle u converse dučan di sam si kupila slatku torbu na jedno rame.Zatim smo otišle u neki centar di sam kupila bilježnice i pernicu. Bila sam napokon zadovoljna i kad sam razmišljala šta mi još treba stigla mi je poruka...OD NICKA!!!! A glasila je :“ej mala moja,si slobodna večeras da se prošetamo malo po parku?pusa“...a tako je sladak.Pitala sam Nataliju jer možemo samo nabrzinu kupit olovke jer se moram ič doma spremat za spoj,namignula mi je i krenule smo to obavit. Bila sam presretna.Doma sam gledala kaj da si obučem,sve mi je bilo ne posebno za Nicka...no odlučila sam se za majcu kratkih rukava,vrečaste hlače i balerinke koje su savršeno pristajale uz majcu...malo sam se počešljala,šminkica i vola gotova ja. Kad sam krenula prema parku sijetila sam se da sam zaboravila vestu i da ću se smrznut. Evo ga,tako je zgodan.Imao je onaj svoj poseban smiješak na licu,i njegova luda frizura je bila super jer ja sam je obožavala. Primili smo se za ruke i krenuli puteljkom koji je vodio prema jezeru i klupicama.Lampe su se počele gasiti i paliti,mislila sam da je to normalno pa nisam previše pažnje posvetila tome. Nakon deset minuta prišla mi je neka žena i rekla mi je da joj je jako žao mojih roditelja i da samo ne mislim na to da će bit sve ok. Ko je to? Prepala sam se sada stvarno,doista kako me svaka osoba pozna...No te misli mi je oduzeo vijetar koji je počeo puhati i ja sam se smrzavala.Nick i ja smo se sijeli na klupice i on me zagrlio,toplije mi je bilo i onda su opet počele mislima mi letjeti one stvari...viještica,svi me znaju...teta... Ma pustit ću to za večeras,imam važnijeg posla...moram kissat najslađeg dečka na svijetu. ... Ajme prvi dan škole! Kako je ovo privatna škola mi dobivamo knjige putem pošte,to znači da prvi dan odmah imamo nastavu al naravno SKRAČENU! Profesori su isti stari,svi osim profesorice matematike.Neka nova žena,nevjerojatno crne duge kose,tamno smeđih očiju i čudnog naglaska je naša nova profa.Svi su je se prepali kada je ušla u razred,osim mene. Mislila sam zapravo znala sam to je ona žena koja mi je prišla prije tjedan dana kada sam bila sa Nickom u parku,to je ona....sigurna sam. Gledala je u mene i ja sam u nju,tada najednom počeli su mi jaki grčevi u trbuhu,a ona se osmjehnula. Sada su mi i one lampe bile važne što se svaki puta pale i gase kada ja prođem pored njih,sada mi je bila i važna ona knjiga koju sam čitala kod bake,nazivi da sam viještica.... Morala sam saznat istinu od tete! Nakon škole srela sam se sa Nickom i provela tek 15 minuta sa njim.Poljubila sam ga i rekla sam mu da moram razgovarat sa Sofijom i da se vidimo sutra u pola 8 pred njegovom zgradom da idemo zajedno u školu. Naravno sa mojim vozačem i bodijem. Trčala sam doma,jer sam se več bojala sama provodit vrijeme.Što ako jesam viještica??? Podsjela sam Sofiju i ispričala sam joj za sve to...željela sam znat istinu.Nije izustila ni riječi,samo se digla i pozvala baku da dođe.Nešto nije u redu,znala sam... Baki je trebalo 10 minuta da dođe,sigurno je vozila ko luda. Rekle su mi da moji roditelji nisu slučajno nestali... NASTAVAK |
NASTAVAK
say (17) |
print |
#
|
Obukla sam crnu usku majcu dugih rukava jer ovdje iako je bilo ljeto,noči su bile dosta hladne...bijele trapke i starke...malo šminkice i kosica u rep,i priznajem dobro sam izgledala. Tina mi je to potvrdila kada smo krenule prema još par cura koje su nas čekale u centru Nevisa,pokraj našeg omiljenog kafiča i okupljališta mladih ovdje Bimm Brassa...Tina,Katja,Lea i ja razmišljale smo dal da uđemo i propustimo prvi bus za grad,il da odma odemo do grada. Ja sam malo škicnula unutra i vidjela sam neke dečke sa kojima smo znale se družit...Tomy,Nick i Matija su sijedili prek u kutu tako da ih se izvana nije moglo vidjeti.Ušle smo unutra i sjele smo se za njihov stol.Malo mi je bilo žao mog bodija,,,Stefana on je uvijek sam,al jbg to mu je posao. I tak pozvale smo mi dečke da idu sa nama do grada,što su oni prihvatili. Heh društvo nam je bilo super...Znam da sam se Nicku sviđala,a i on se meni.Njegov sportski izgled,smeđe oči,plava kosa...zgodan je on sada kada sam ga promatrala u busu. Par puta sam primjetila da i on promatra mene...sviđalo mi se to iako sam se ponekad čudno osiječala,onak nervozno. Jej evo nam stanice. Ideš...sada su svi gledali u mene i ispitivali me kud ćemo sada.Mislim ipak sam ovdje živjela 15 godina i moram neš znat.Naravno ja sam sve ulice i prečice znala,svaku kuču i svaki kafič...sada kada sam ponovo ovdje sve me podsiječa na moje roditelje. No brzo sam si u misli uvukla da moram ekipu odvest u diskać u koji sam ja često izlazila i gdje su me uvijek branili kad bi mi netko reko da sam viještica...ehe nadala sam se da je još uvijek tako kada sam otvarala ona velika crna vrata Norbita i kada smo ulazili unutra. Cure su rekle da je prejebeno ovdje jer sastrane u krug bile su postavljene klupe i stolovi, na sredini je bio okrugao šank,a sastrane ogroman plesni podij. Nick,Tomy i Matija su bili otišli naručit,a mi cure ostale smo sijedit.Vidla sam Tajanu,jednu od mojih najboljih frendica...Nisam mogla a da ne izdržim da je nejdem pozdravit.Prišla sam njenom stolu,tad sam vidjela sve ko tamo sjedi...Sara,osoba koja je pokrenula trač da sam viještica,Tomas dečko koji mi se uvijek sviđao al nikada to nisam nikome rekla,Maurice cura koja je onak bila neobična....sve je to bilo čudno jer te osobe zajedno nikada nisi mogao vidjeti ni da im platiš. Pozdravila sam Tatjanu kojoj su ispale oči kada me vidjela. Ok iskreno da priznam nisam bila bajnog izgleda kada sam otišla iz grada...apratiči,kratka frčkava kosica,ravnica....ma da to je sada prošlost za mene.Aparatič sam skinula pretprošli tjedan,a teta mi je kosu odmah sravnala kada sam došla da sada izgleda duže,a i narasla mi je.Atributi su mi se dosta istaknuli od kada treniram ples i odbojku. No kada sam priša stolu nisu samo Tatjani ispale oči nego i Tomasu i Sari,a Maurice me samo bljedo pogledala i pitala tko je to...naravno jedva su me svi prepoznali,a Sara se odmah uozbiljila jer sam znala da će mi reč neš za viještice pa sam pozvala Stefana da bude iza mene i ponosno sam ga predstavila kao mog Bodigarda. Rekla sam da sam tu sa prijateljima i da nemogu dugo sa njima pričat. Bilo mi je dosita drago pokazat se Sari da vidi kak prave viještice izgledaju,sada ta plava kučka više mi nije ni do koljena. No zloču sam za večeras ostavila u svojoj sobi jer sada sam samo htijela bit sa svojim društvom. Odjednom u meni je bilo mnogo hrabrosti, i kako se klub popunjavao i plesni podij bio je sve manji,odlučila sam Nicka primit za ruku i odvuč ga na plesni podij.Nije da se baš opirao i znala sam ja da će mu bit drago.Vidjela sam da se Stefan digao no ovoga puta ga je Tina povukla za rukav i neš mu šapnula.Katja je bila malo usamljena jer ona ima dečka koji je sada miljama udaljen od nje...a Tina i Matija su isto krenuli vladati plesnim... Nakon hm...jedno 15 minuta plesa Nick mi je šapnuo da odemo do hodnika prema wc-u,tamo nije tolka buka,a kao treba mi nešto reč.Krenula sam za njim i kad smo stigli naglo se okrenuo i poljubio me.Trnci su mi prošli tijelom i bila sam tolko sretna,da sam ga zagrlila i uzvratila mu... NASTAVAK |
CUDNI SU NAŠI PUTEVI
say (2) |
print |
#
|
Svaki dan se budim uz ovo prekrasno sunce,na ovom prekrasnom imanju od svoje prokleto bogate tete Sofije sa znanjem da mojih roditelja više nema,da su nestali zauvijek.Evo da vas uvedem ovdje di sam ja...Mama i tata su mi nedavno tajanstveno nestali,tada su počele glasine da mi je baka viještica pa da sam i ja.I onda iz vedra neba se pojavila moja teta il kak je ja zovem samo Sofija,vlasnica mnogih hotela sa pet zvjezdica,vlasnica nekih tvrtka..bla bla bla...i ona me uzela kod sebe u ovu ogromnu vilu gdje sam sada.... .... Čitajuči neku staru knjigu koju sam još pronašla kod bake mozak mi je odlutao u čarolije ove viještice koja je pisala tu knjigu.Ta magija bila je toliko uzbudljiva,i ona uzrečica „pazi što želiš da ti se to nebi ostvarilo“ nije više vrijedila za mene...željela sam bit viještica. Ma znam ja da ja samo sanjam...idem se radije sada prošetat sa Tinom,mojom susjedom i novom prijateljicom koja me sa zadovoljstvom primila u novu školu,upoznala sa društvom i mijestom u kojem sada živim. Škola je privatna i neide mnogo učenika u nju,skužila sam da u toj školi nema onih djeljenja siromašni i bogati ili štreberi i face,rugobe il ljepotice... tu su svi jednaki i to mi se stvarno sviđalo. No najljepši je bio park sakriven u Nevisu (mjesto u kojem sad živim).Park je bio dosta blizu šume al jezero i putič oko njega sa onim prastarim svijetiljkama nisu ti previše straha utjerivale u kosti! Veliko drveče što je okruživalo ljuljačke i pješčanik,te klupice ispod malih bijelih tenda,doista nevjerojatno.Sofija mi je rekla da je ona dosta uložila novaca u taj park i da se potrudila da ne izgleda ko luna park nego da očuva onu starost i onaj doživljaj...nisam mislila da mi teta ima imalo mozga za one prapovjesne stvari jer vila joj je sva u novom izdanju. Puteljak po kojem se Tina i ja sad šečemo podsječa me na onaj doma,po kojem smo mama i ja svako jutro trčale da održimo kondiciju. „idemo na slatkač u obližnji kafić?“-pitala me Tina, „ok“ je bio moj odgovor i uputile smo se u neki kafič ne baš privlačnog izgleda,al teta koja je radila unutra bila je vrlo draga i prepoznala me,neznam od kuda. Kasnije kada sam razgovarala sa Tinom rekla mi je da iako je ovo mijesto maleno i sve to al da tu se jednostavno sve zna i da to nema nikakve veze sa veličinom ovog mjesta. Rekla je da me možda samo prepoznala iz novinskih članaka koji su pisali dosta o meni kako sam sada sama,il kako moja bogata teta postaje mama...ma same gluposti. Dogovorila sam se sa Tinom i još nekolicinom da večeras odemo do grada.Možemo otič busom,a kasnije moj vozač dođe po nas,al ionak imam bodigarda uz sebe jer su mi nedavno pokušali ubiti tetka koji je mafiozo neki tam,bavi se nekim poslovima i sa svim tim,drago mi je da nikada nije doma iako je prema meni dobar i drag al je tako umišljen da mi se svaki put kad ga vidim riga.Nije da nemam ljepo mišljenje prema njemu ali mrzim ljude koji misle da su posebni samo zato što su bogati. No vrijeme mi je da se spremim. Misli su mi svaki puta letjele na one priče zašto bi mi baka bila viještica,il kako me ona žena prepoznala te zašto su mi mnoge stvari odavde tako poznate... NASTAVAK |
